- U postupku zaostavštine našeg poreskog obveznika oglašeni su za naslednike supruga i sin. Uvidom u naš sistem, pokojnik je bio zadužen za dva objekta koja uopšte nisu bili predmet zaostavštine. Kada smo pozvali jednog naslednika, rekao je da je dogovor bio da njegov brat te objekte nasledi, budući da zvanično on ima prebivalište na toj adresi. Dakle, pokojnik je imao dva sina, ali je samo jedan sa majkom oglašen za naslednika. U razgovoru sa notarom smo saznali da on ne može da zna koju je sve imovinu posedovao pokojnik, ukoliko to naslednici ne kažu, te zato nije ni bila predmet zaostavštine, a pogotovu ako nije u sistemu postojao JMBG već katastarske šifre. Prema rečima naslednika koji se odazvao, u tim objektima njegov brat ne živi. Moje pitanje je na koji način mi njega da zadužimo?
Odgovor:
Zakonom o nasledjivanju uredjen je postupak raspravaljanja zaostavštine.
U postupku za raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak) se utvrđuje koja imovina sačinjava zaostavštinu preminulog, ko su njegovi naslednici, i koja prava iz zaostavštine pripadaju kojim naslednicima.
Postupak se, po pravilu, pokreće po službenoj dužnosti od strane suda koji nakon što mu matičar dostavi izvod iz matične knjige umrlih, određuje koji javni beležnik će sprovesti ostavinsku raspravu u konkretnom predmetu, te se kod javnog beležnika održava ročište.
Nakon dobijanja poziva za prisustvovanje na ostavinskoj raspravi nasledni učesnici (naslednici) dužni su da se pojave na zakazanom ročištu sa celokupnom dokumentacijom vezano za imovinu preminulog. Međutim, ako je neko od naslednika sprečen da pristupi ročištu, isti može da dostavi pisanu izjavu ili da opravda izostanak, što sve može da uradi i preko svog advokata.
Ukoliko ne postoje sporna pitanja između naslednih učesnika, javni beležnik donosi Rešenje o nasleđivanju kojim se ostavinski postupak i okončava. Ukoliko pak postoji bilo kakvo sporno pitanje (npr. u vidu osporavanja testamenta, ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o poklonu, pozivanja naslednika na nužni nasledni deo, itd.), javni beležnik nasledne učesnike upućuje na pokretanje naslednog spora pred sudom, i sud je nadležan za dalje postupanje.
Moguća je i situacija da se nakon određenog vremena pojavi imovina ostavioca, koja iz različitih razloga nije bila obuhvaćena Rešenjem o nasleđivanju. U tom slučaju naknadno pronađena imovina se prijavljuje sudu, traži se da sud sprovede dopunski postupak, i da novim dopunskim rešenjem rasporedi naslednicima ovu imovinu. Odricanje od nasleđa dato u prvobitno vođenom postupku ne važi i za naknadno pronađenu imovinu.
Prema navedenom može se podneti Predlog za dopunu ostavinskog postupka za naknadno pronađenu imovinu. Uz predlog sudu treba dostaviti pravosnažno ostavinsko rešenje i dokaze o naknadno pronađenoj imovini. Nakon toga će sud doneti Dopunsko rešenje o nasledjivanju.
Predlog za pokretanje ostavinske rasprave sudu može podneti svako pravno zainteresovano lice, pa saglasno tome i Predlog za dopunu ostavinskog postupka.
Za imovinu za koju zadužujete preminulo lice koja nije bila predmet zaostavštine ne možete da zadužite naslednike jer imovina nije bila predmet ostavinskog postupka. Do okončanja ostavinskog postupka za naknadno pronadjenu imovinu za koju ste zaduživali preminulo lice, od dana smrti poreskog obveznika zadužuje se držaoc predmetnih nepokretnosti. Ukoliko predlog za dopunu ostavinskog postupka ne podnesu zakonski naslednici predlog može podneti i Odeljenje lokalne poreske administracije, po službenoj dužnosti (kao zainteresovano lice) nadležnom sudu uz dokaze da ta imovina treba da bude predmet zaostavštine.
