Odgovor:

U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postpak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Ugovor o prodaji dužnika kao pravnog lica mora da sadrži osim bitnih elemenata ugovora i sve pojedinosti koje se odnose na predmetnu prodaju.

Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti ogdovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati cene je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Rešenje se objavljuje na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i dostavlja različnim odnosno založnim poveriocima. Žalbu mogu podneti sva zaineteresovana lica (član 133. stav 13) Zakona o stečaju.

Prema navedenom, nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica u poreskom računovodstvu se isknjižavaju sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Datum pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka (12.01.2024) je datum pod kojim bi trebalo izvršiti knjiženja u poreskom računovodstvu.

Članom 85. Zakona o stečaju propisan je način obračuna kamate u stečajnom postupku i to:

Za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku, obračunavanje ugovorenih i zateznih kamata prestaje danom otvaranja stečajnog postupka.

Na obezbeđena potraživanja u stečajnom postupku obračunava se ugovorena i zatezna kamata, ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja.

Ako posle namirenja svih potraživanja postoje raspoloživa sredstva za isplatu, stečajni sudija odobrava obračunavanje i plaćanje kamate stečajnom poveriocima i za period posle otvaranja stečajnog postupka i obračunavanje i plaćanje kamate obezbeđenih poverilaca koje nisu izmirene iz realizovane vrednosti predmeta obezbeđenja.

Kamata se obračunava po propisima kojima se određuje stopa zakonske zatezne kamate iz obligacionih odnosa, pri čemu se kamata svim stečajnim poveriocima isplaćuje srazmerno, nezavisno od isplatnih redova.

Odredbama člana 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisan je način obračuna kamate za neplaćene i neblagovremeno plaćene javne prihode, koji se razlikuje od načina obračuna kamate koji propisuje Zakon o stečaju. Po tom pitanju Ministarstvo finansija dalo je mišljenje (MF, br. 412-04-00042/2010-04 od 13.09.2010 godine).

„..Prema tome mišljenja smo da se kamata, kao sporedno poresko davanje koje se potražuje u okviru poreskog duga po osnovu izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave na koje  se primenjuje Zakon (pa i kada se njen obračun vrši radi namirenja iz stečajne mase poreskog obveznika nad kojim se sprovodi stečaj), obračunava primenom odredbe člana 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.“

Stečajni postupak se sprovodi po odredbama Zakona o stečaju i na pitanja koja su uređena ovim zakonom ne primenjuju se odredbe drugih zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, što se odnosi i na odredbe o kamati.

Način obračuna kamate u stečajnom postupku, bez obzira na mišljenje koje je izdalo Ministarstvo finansija, vrši se prema čl.85. Zakona o stečaju, što se i konstatuje u svakom Zaključku o priznatim i osporenim potraživanjima. Svakako se obračun kamate prema ova dva zakona razlikuje a najčešće i posle izmirenja svih priznatih potraživanja ne postoje raspoloživa sredstva za isplatu koje bi stečajni sudija opredelio za plaćanje obračunate kamate. Zaključenjem stečajnog postupka neplaćene poreske obaveze prenose se u vanbilansno poresko računovodstvo pa i nenaplaćena kamata obračunata po bilo kom zakonu (čl.163а. ZPPPA).