Odgovor:

Na ime preminulog lica treba doneti rešenja za deo godine, do dana smrti, po podnetim poreskim prijavama, za sve oblike javnih prihoda za koje postoji obaveza do dana smrti. Tim rešenjima zatvoriće se privremene akontacije koje su evidentirane u poreskom računovodstvu. Rešenja se dostavljaju u skladu sa članom 36. ZPPPA.

Zahtev za izdavanje uverenja može podneti samo poreski obveznik ili lice koje on ovlasti. U ovom slučaju, na ime preminulog lica ne može se izdati uverenje.

Na sajtu APR objavljeno je kako se vrši brisanje preduzetnika iz Registra usled smrti ili trajnog gubitka poslovne sposobnosti:

“Za brisanje preduzetnika po sili zakona u slučaju smrti ili trajnog gubitka poslovne sposobnosti neophodno je da registracioni organ primi od nekog lica, bez obzira na njegov pravni interes, dokument o nastupanju činjenice na osnovu koje je došlo do prestanka obavljanja delatnosti: izvod iz matične knjige umrlih, odnosno pravnosnažno rešenje o trajnom lišenju poslovne sposobnosti u originalu ili overenoj kopji.

Članom 91. stav 9. i 11. Zakona o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21) propisano je da u slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca, usvojenici i roditelji) koji je poslovno sposobno fizičko lice može, nastaviti obavljanje delatnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ili međusobnog sporazuma o nastavku obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno članovi porodičnog domaćinstva, dok je stavom 11. istog člana propisano da je lice iz stava 9. ovog člana dužno da u roku od 60 dana od dana smrti preduzetnika prijavi nastavak obavljanja delatnosti registru.

Imajući u vidu navedene odredbe zakona, odluka registratora kojom se briše preduzetnik usled smrti, donosi se po službenoj dužnosti, nakon isteka 60 dana od dana smrti kao zakonom propisanog roka u kom može biti podneta registraciona prijava promene nastavka obavljanja delatnosti od strane naslednika.

Ukoliko naslednici dostave registracionom organu sporazum kojim konstatuju da niko od njih ne želi da nastavi sa obavljanjem delatnosti, registrator će brisati preduzetnika i pre isteka navedenog roka, sa danom donošenja rešenja o brisanju.”

Prema ZPPPA, član 22, poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.

Prema tome, obaveze na ime preminulog lica utvrđuju se do dana smrti, i to kako obaveze po osnovu poreza na imovinu, tako i obaveze proistekle iz obavljanja delatnosti. Sa danom smrti to lice prestaje da bude preduzetnik i njegovo ime se vezuje za JMBG. Dugovi nastali po osnovu poreza na imovinu, kao i po osnovu taksi i naknada, koji se odnose na period do dana smrti, ostaju na imenu preminulog lica do sprovođenja ostavinskog postupka i utvrđivanja naslednika.

Ukoliko naslednik na osnovu naslednog rešenja nastavi da obavlja delatnost preminulog ostavioca, to nije osnov za prenos svih dugova po osnovu obavljanja delatnosti na tog naslednika koje nastavlja da obavlja delatnost, već se dugovi preminulog lica (po bilo kom osnovu da su nastali), na osnovu naslednog rešenja prenose na sve naslednike srazmerno vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Znači, može se desiti da preminulo lice ima tri naslednika, a da je jedno od njih nastavilo da obavlja delatnost nakon smrti preduzetnika. U tom slučaju sva tri lica nasleđuju sve dugove preminulog preuzetnika srazmerno vrednosti nasleđene imovine i njihovim udelima, bez obzira da li su nastali po osnovu obavljanja delatnosti ili po drugom osnovu.