Odgovor:

U konkretnom slučaju polazimo od toga da je rešenje o utvrđivanju obaveze za 2016. godinu u postupku po žalbi od strane drugostepenog organa poništeno i vraćeno na ponovni postupak i odlučivanje.  Poništivanje konačnog rešenja uređeno je odredbama člana 152. ZPPPA i člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku. Postupanje po ovim članovima zakona je u nadležnosti drugostepenog ili nadzornog organa.

Poništavanjem rešenja poništavaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo i ono se onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.

Važno je da prvostepeni organ u ponovnom postupku donese novo rešenje u svemu po nalozima iz rešenja drugostepenog organa. U tom slučaju drugostepeni organ je dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kojem pogledu treba da dopuni postupak, a prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po drugostepenom rešenju i da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja donese novo rešenje (čl.152. ZPPPA).

S obzirom da je rešenje kojim je prvobitno utvrđena obaveza za 2016. godinu poništeno i vraćeno na ponovni postupak i odlučivanje, čime su poništene i sve prave posledice koje je to rešenje proizvelo, poništava se i rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza koje se odnosi na tu obavezu.

U poreskom računovodstvu se storniraju sve utvrđene obaveze koje su poništene drugostepenim rešenjem kao i knjiženja po rešenju o odlaganju dugovanog poreza.

Nakon donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze u ponovnom postupku za 2016. godinu, poreski obveznik ima pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza iz razloga što su poništavanjem prvobitnog rešenja o utvrđivanju obaveze poništene i sve pravne posledice koje je to rešenje proizvelo. 

Avalirana menica od strane poslovne banke data kao sredstvo obvezbeđenja uz sačinjavanje zapisnika vraća se poreskom obvezniku.