Odgovor:

Rešenjem iz 2011. godine utvrđena je zastarelost prava na naplatu duga na dan 31.12.2005. godine, pa se po našem mišljenju to rešenje ne bi moglo smatrati radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate duga nastalog u periodu 2006-2011. godine, jer se rešenje  odnosi na period do 2005. godine.

U svakom slučaju, zahtev obveznika iz 2020. godine treba posmatrati na sledeći način:

-1.1.2020. godine, ukoliko nije bilo zastoja zastarelosti, nastupila je apsolutna zastarelost prava na naplatu duga nastalog zaključno sa 31.12.2009. godine i LPA prestanak utvrđuje po službenoj dužnosti.

-Čak i da (hipotetički) rešenje o zastarelosti iz 2011. godine prekida zastarelost prava na naplatu duga nastalog do dana donošenja tog rešenja, ono produžava pravo na naplatu samo do 31.12.2016. godine (jer na osnovu radnje preduzete u 2011. godini zastarelost prava na naplatu počinje da teče iznova od 1.1.2012. godine i teče pet godina, do 31.12.2016. godine). Ako u periodu 2011-2016. godine nije bilo drugog prekida ili zastoja zastarelosti onda je taj dug svakako zastareo za naplatu pre 2020 godine.

-Ako u celom periodu 2011-2020. godine nije bilo drugih prekida ili zastoja zastarelosti, 2020. godine je zastareo za naplatu dug nastao zaključno sa 31.12.2015. godine (njega je trebalo naplatiti ili prekinuti zastarelost u narednih pet godina 2016, 2017, 2018, 2019, 2020. godine).