Odgovor:

Vi ste obavezu eko naknade utvrdili prema podacima iskazanim u podnetoj prijavi u kojoj je obveznik iskazao podatke od značaja za utvrđivanje naknade, pri čemu podatak o broju opština nije bio takav da ste ga morali dodatno proveravati.

Prema članu 40. ZPPPA, ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo poreskom organu, sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust otklonjeni (u daljem tekstu: izmenjena poreska prijava), ali da izuzetno poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period, odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (2) ovog zakona.

Znači, nema osnova za podnošenje nove prijave jer je obaveza po prethodno podnetoj prijavi utvrđena i obveznik se nije žalio.

Pošto obveznik nije podneo novu-izmenjenu prijavu već zahtev za izmenu rešenja, isti se mora drugačije posmatrati.

Pre svega, potrebno je od obveznika tražiti da uredi zahtev tako što će navesti da li traži ponavljanje postupka i navesti razlog za ponavljanje i odredbu ZUP koja to propisuje.

Članom 59. ZUP propisano je da je podnesak neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku.

Ako podnesak ne bude uređen u roku, organ rešenjem odbacuje podnesak.

Ako podnesak bude uređen u roku, smatra se da je od početka bio uredan, ako zakonom nije drukčije predviđeno.

Ako podnese uredan zahtev treba ga dalje razmatrati vodeći računa o odredbama članova 176-182 ZUP kojima su propisani uslovi kada se i u kom roku postupak može ponoviti i ko odlučuje o zahtevu.

Član 176. ZUP propisuje da se postupak koji je okončan rešenjem protiv kojeg ne može da se izjavi žalba (konačno rešenje) ponavlja :

1) ako se sazna za nove činjenice ili stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drukčijeg rešenja;

2) ako se rešenje povoljno po stranku zasniva na neistinitim tvrdnjama stranke kojima je ovlašćeno službeno lice dovedeno u zabludu;

3) ako je rešenje donelo neovlašćeno lice, ili je postupak vodilo ili u njemu odlučivalo neovlašćeno lice ili lice koje je moralo biti izuzeto;

4) ako kolegijalni organ nije odlučivao u propisanom sastavu ili ako za rešenje nije glasala propisana većina članova kolegijalnog organa;

5) ako licu koje je moglo da ima svojstvo stranke nije pružena prilika da učestvuje u postupku;

6) ako stranka nije bila zastupana saglasno zakonu;

7) ako stranci ili drugom učesniku u postupku nije omogućeno da prati tok postupka saglasno članu 55. ovog zakona;

8) ako je rešenje doneto na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka ili kao posledica drugog krivičnog dela;

9) ako se rešenje zasniva na presudi suda ili odluci drugog organa koja je kasnije pravnosnažno preinačena, ukinuta ili poništena;

10) ako je nadležni organ naknadno i u bitnim tačkama drukčije pravnosnažno odlučio o prethodnom pitanju na kome je rešenje zasnovano;

11) ako je Ustavni sud u istoj upravnoj stvari, u postupku po ustavnoj žalbi utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom, a istovremeno nije poništio osporeno rešenje;

12) ako je Evropski sud za ljudska prava u istoj upravnoj stvari naknadno utvrdio da su prava ili slobode podnosioca predstavke povređena ili uskraćena.

Član 178. ZUP  propisuje da stranka može da zahteva ponavljanje postupka u roku od 90 dana od saznanja za razlog za ponavljanje.

Prema članu 179. ZUP, o zahtevu za ponavljanje postupka odlučuje organ koji je doneo konačno rešenje. Isti organ ponavlja postupak po službenoj dužnosti.

Nadležni organ rešenjem odbacuje zahtev koji nije blagovremen, nije dozvoljen ili koji je izjavljen od neovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Ako ne odbaci zahtev, dalje ispituje da li je razlog za ponavljanje postupka mogao da dovede do drukčijeg rešenja i, ako nađe da nije, rešenjem odbija zahtev.

Ako nadležni organ ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.

Rešenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlaže izvršenje konačnog rešenja.

Prema tome, uzimajući u obzir činjenicu da je LPA organ koji je doneo konačno rešenje, LPA svakako treba rešenjem da odluči o podnetom urednom zahtevu za ponavljanje postupka.