Odgovor:

Članom 24. stav 1. tačka 13)  ZPPPA propisano je da poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom ima prava da koristi pravna sredstva u poreskom postupku.

Član 34. ZPPPA propisuje da  poreski upravni akt, kojim Poreska uprava rešava o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa, je poresko rešenje i zaključak. Protiv poreskog rešenja donetog u prvostepenom poreskom postupku dopuštena je žalba.

Član 140. ZPPPA propisuje da se protiv poreskog upravnog akta kojim je odlučeno o pojedinačnim pravima i obavezama iz poreskopravnog odnosa može  podneti žalba.

Član 165. ZPPPA propisuje da po žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja donetih u poreskom postupku, odnosno u postupcima iz člana 2a stav 1. ovog zakona, rešava drugostepeni organ – ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Član 13. Zakona o opštem upravnom postupku propisuje da protiv rešenja donesenog u prvom stepenu, odnosno ako organ u upravnoj stvari nije odlučio u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu, ako zakonom nije drukčije propisano.

Prema navedenim odredbama, poreski obveznik na svako rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu, kojim se odlučuje o njegovim obavezama iz poreskopravnog odnosa, može podneti žalbu, pri čemu nijedan zakon ne propisuje koje žalbene navode obveznik može navesti, a koje ne.