Odgovor:

Prema članu 7. Zakona o porezima na imovinu osnovica poreza na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige može biti:

(1) fer vrednost nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini /čl.7. stav 1. ZPI/;

(2) vrednost nepokretnosti koja se utvrđuje procenom prema elementima iz člana 6. stav 1. ZPI (korisna površina i prosečna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nepokretnoast nalazi), /čl,7.stav 2. i 3. ZPI/;

(3) knjigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana u poslovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini i to za:

1) eksploataciona polja i eksploatacione objekte;

2) objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje delatnosti;

3) objekte za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, osim trgovine i upravljanja;

4) objekte za proizvodnju gasa;

5) objekte za proizvodnju pare, tople vode, hladnog vazduha i leda;

6) objekte za tretman i odlaganje otpada;

7) objekte u kojima se odvijaju procesi neophodni za ponovnu upotrebu materijala;

8) skladišne i stovarišne objekte.

            Konkretno, ukoliko je poreski obvzenik utvrdio poresku osnovicu na osnovu knjigovodstvene vrednosti iskazane u poslovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine, smatramo da je poreski obveznik ispravno postupio i tačno utvdio osnovicu poreza na imovinu.

Vrednost objekta-proizvodnog pogona prerađivačke industrije koji se koristi je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana u poslovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine obveznika.