Poreski obveznik ima kran koji ima svoju vrednost u knjigama, ali takođe ima i kransku stazu po kojoj se kran kreće koja takođe ima vrednost. Da li se na tu stazu koja je i uknjižena u katsatru kao kranska staza plaća porez na imovinu?

Odgovor:

Članom 2b Zakona o porezima na imovinu propisano je da  se sastavnim delom zemljišta, u smislu predmeta oporezivanja porezom na imovinu, smatra se i ne oporezuje kao objekat:

1) staza i drugi otvoreni prostor prekriven šljakom, asfaltom, betonom, pločama ili drugim čvrstim materijalom u nivou zemljišta, otvoreni prostor za parkiranje, kolski prilaz objektu, otvoreni poligon – pista za obuku kandidata za vozače i vozača, osim linijskih infrastrukturnih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

2) ograda, potporni zid, stepenište izvan gabarita objekta, vrtno senilo do 15 m² osnove, vrtni bazen (uključujući fontane) površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnica osnove do 10 m², dvorišni kamin površine do 2 m² i visine do 3 m, stočna jama, septička jama, ploča za obaveštavanje površine do 6 m² , dečje igralište, spomenik i spomen obeležje na površinama javne namene ili na grobljima i grobnica.

Sastavnim delom objekta smatraju se instalacije inkorporisane u objektu i od objekta do priključka na mrežu, a ako mesto priključka nije moguće precizno odrediti, sastavnim delom objekta smatra se instalacija inkorporisana u objekat.

Prema tome, kranska staza se u skladu sa navedenim odredbama člana 2b Zakona o porezima na imovinu smatra sastavnim delom zemljišta i ne oporezuje se kao objekat. To znači da, ako je površina zemljišta na kom se nalazi kranska staza veća od 10 ari i za to zemljište postoji predmet oporezivanja, tada se kranska staza oporezuje kao deo tog zemljišta.