Odgovor:

Kada sprovodite postupak prinudne naplate iz sredstava na tekućem računu poreskog obveznika-fizičkig lica, nakon dobijanja podataka od NBS u kojim poslovnim bankama poreski dužnik ima otvorene račune, potrebno je da se navedenim poslovnim bankama obratite zahtevom, pozivajući se na odredbe člana 74. stav 4. tačka 5. Zakona o platnmim uslugama,  da dostave podatke o stanju na računima, dinarskim i deviznim, kao i promene na istim u poslednjih 6 meseci.   

Nakon dostavljanja podataka od strane poslovnih banaka i analize podataka sami ćete utvrditi u kojoj poslovnoj banci ćete izvršiti prinudnu naplatu za predmetni dug i dostaviti rešenje. Prema navedenom, ako utvrdite da su prilivi u jednoj banci dovoljni za naplatu dugovanja ili je već stanje sredstava  na računu  da možete odmah da se naplatite poslaćete rešenje samo u tu banku. Prinudna naplata se vrši u onoj meri u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporednih poreskih davanja (član 81. ZPPPA). 

S obzirom da ste rešenje o prinudnoj naplati poslali u više banaka a da ste naplatili dug po rešenju o prinudnoj naplati, bankama se ne dostavljaju dopisi o obustavi postupka prinudne naplate već rešenja o obustavi postupka prinudne naplate (član 80. ZPPPA).    

Koja banka je izvršila rešenje i „skinula“ sredstva sa računa fizičkog lica na račun javnog prihoda vidite na izvodu, pri čemu morate da očekujete da će sve banke postupupiti po prijemu rešenja o prinudnoj naplati ukoliko na računu ima sredstava iz kog razloga ističemo još jednom značaj prethodne analize raspoloživih podataka, i naravno postupak se mora svakodnevno pratiti.

U vezi navoda „ i šta u slučaju kad poslovne banke niti blokiraju, niti skidaju iznose ,niti obavestavaju zbog čega to ne čine? Da ne govorim o tome da je recimo, Komercijalnu banku danima nemoguće dobiti telefonom kako bismo dobili informacije šta je sa rešenjem o prinudnoj naplati i zbog čega se ne realizuje“, obaveštavamo da je odredbom člana 95. stav 7. ZPPPA, propisano, da radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate iz novčanih sredstava sa računa poreskog obveznika  ustanovljava se privremena mera obezbeđenja naplate potraživanja. Obezbeđenje naplate potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava – je zabrana otuđenja, opterećenja i raspolaganja sredstvima iz drugih prihoda na tekućem računu poreskog obveznika, i sadrži nalog banci da pod datumom i tačnim vremenom prijema ovog rešenja izvrši ovu privremenu meru u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet, a koji se odnosi na prinudnu naplatu sa računa klijenta kao i da odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza koje obveznik nad kojim se sprovodi postupak prinudne naplate ima prema trećim licima i po drugom osnovu u skladu sa zakonom, osim za plaćanja koja su izuzeta zakonom.

Dakle, dostavljanjem rešenja o prinudnoj naplati banka ustanovljava privremenu meru na računu poreskog obveznika, tako da sredstva koja budu stigla na račun iskoristiće se za naplatu poreskog duga po rešenju, a ne za druge namene. Ukoliko se rešenje ne sprovodi predlažemo da se banci obratite dopisom a ne telefonom, i da ponovo zatražite promet na predmetnom računu što bi vam eventualno i poslužilo kao dokaz za primenu odredbi člana 96a. stav 9) ZPPPA, odnosno da se poreski dug može naplatiti sa računa banke ako se utvrdi da je  banka postupala suprotno nalozima iz rešenja, kao razloge neizvršavanja rešenja.

Član 10. ZPPPA uređuje postupak povraćaja više ili pogrešno plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja. Ne smatramo da bi trebalo ostaviti sredstva na računima koja su neosnovano naplaćena, eventualno uz saglasnost poreskog obveznika.