Odgovor:

Odlaganja plaćanja dugovanog poreza, uslovi za odlaganje, postupak odlaganja, kao i sredstva obezbeđenja naplate dugovanog poreza, za javne prihode iz nadležnosti lokalnih poreskih administracija, uređeni su Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Uredbom o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga.

Ukoliko je zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza koji je poreski obveznik podneo nadležnoj LPA uredan i dužnik ispunjava uslove iz člana 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga (osim dužnika iz člana 74. stav 6. ZPPPA – za koje se ne zahteva sredstvo obezbeđenja), u postupku odlučivanja po zahtevu, od poreskog obveznika – dužnika se zahteva da predloži konkretno kvalitetno sredstvo obezbeđenja naplate, sa upozorenjem da ako dužnik u ostavljenom roku isti ne dostavi, zahtev će rešenjem biti odbačen kao neuredan.

 
Zahtevano sredstvo obezbeđenja naplate ne može biti manje od:
– visine dugovanog poreza – ako se dugovani porez obezbeđuje neopozivom bankarskom garancijom, trasiranom menicom akceptiranom od dva žiranta ili menicom avaliranom od strane poslovne banke;
– 120% visine dugovanog poreza – ako se dugovani porez obezbeđuje hipotekom na nepokretnosti poreskog obveznika, zalogom na pokretnim stvarima poreskog obveznika ili jemstvom drugog lica koje je vlasnik imovine.

Nadležni poreski organ procenjuje koje će sredstvo obezbeđenja naplate zahtevati od poreskog obveznika-dužnika, odnosno koje od predloženih sredstava obezbeđenja može biti prihvaćeno.
Sredstva obezbeđenja naplate propisana su članom 74. ZPPPA.
Članom 74. stav 3. ZPPPA propisano je da ako se dugovani porez obezbeđuje hipotekom na nepokretnosti, tržišna vrednost sredstva obezbeđenja ne može biti manje od 120% visine dugovanog poreza čija se naplata obezbeđuje.

 
Ako se od dužnika, kao sredstvo obezbeđenja naplate, zahteva upis hipoteke na nepokretnosti, opredeljuje se dužnikova konkretna nepokretnost ili više njih vodeći računa o sledećem:
– da nepokretnost nije opterećena hipotekom u korist drugog poverioca,
– da tržišna vrednost nepokretnosti nije manja od 120% iznosa dugovanog poreza,
– da se prinudna naplata iz te nepokretnosti njenom prodajom, za slučaj da dužnik ne poštuje odobrenu dinamiku plaćanja dospelog duga i propisane rokove za plaćanje tekućih obaveza, može efikasno izvršiti.

U smislu ocene efikasnosti naplate iz predmetne nepokretnosti, LPA vrši uvid u podatke RGZ preko portala eUprava i ukoliko se oceni da ponuđena nepokretnost u svemu može da se prihvati kao sredstvo obezbeđenja (npr. da nema upisanih tereta ili su upisani tereti pred istekom, da je poreski obveznik jedini vlasnik predmetne nepokretnosti…), štampa izvod iz lista nepokretnosti (koji ostaje u predmetu). Nakon toga, obaveštava se poreski obveznik da bi nepokretnost mogla biti prihvaćena kao sredstvo obvezbeđenja i da je potrebno da izvrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti. Pri tom se mora imati u vidu da predmetna nepokretnost može biti prihvaćena kao sredstvo obezbeđenja naplate samo ako procenjena tržišna vrednost nije manja od 120% visine dugovanog poreza.

Potrebna dokumentacija:
Nadležno odeljenje, nakon dobijanja procene tržišne vrednosti nepokretnosti (koja nije manja od 120% visine dugovanog poreza), preko poreskog oveznika javnom beležniku dostavlja:
– sačinjen i potpisan zapisnik o usaglašavanju stanja duga sa poreskim obveznikom na određeni dan (sa kojim se traži odlaganje plaćanja dugovanog poreza),
– obaveštenje u formi dopisa kojim se javni beležnik obaveštava da se kao sredstvo obezbeđenja naplate dugovanog poreza prihvata hipoteka na konkretnoj nepokretnosti, iznos ukupnog duga koji se obezbeđuje i broj rata na koji se odlaže plaćanje dugovanog poreza.

 
Prema odredbama člana 22. stav 1. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, javni beležnik po službenoj dužnosti dostavlja RGZ, nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti ispravu koja predstavlja podoban pravni osnov za upis promene u katastru (založnog prava-hipoteke) u roku od 24 časa od trenutka sastavljanja, potvrđivanja, odnosno overavanja javno beležničke isprave (čiji je sastavni deo založna izjava) u skladu sa članom 23. istog zakona, nakon čega se vrši upis založnog prava–hipoteke, po službenoj dužnosti. Rešenje o upisu hipoteke donosi RGZ, Služba za katastar nepokretnosti i dostavlja strankama.

Prepis lista nepokretnosti, nakon upisane hipoteke po osnovu odlaganja plaćanja dugovanog poreza, je dokaz koji se obezbeđuje u spisima predmeta ili od poreskog obveznika ili po službenoj dužnosti uvidom i štampanjem izvoda iz lista nepokretnosti iz podataka RGZ (na portalu eUprava ili na portalu RGZ po posebno odobrenom pristupu).

 
Prema navedenom procenu predmetne nepokretnosti vrši poreski obveznik o svom trošku i dostavlja je LPA, čija procenjena vrednost će biti jedan od kriterijuma pri odlučivanju o zahtevu za odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate.