- Nepokretnost koja je bila predmet oporezivanja pokojinika nije bila predmet zaostavštine, jer je pokojnik za života poklonio jednom od naslednika. Predmet ostavinske raspreve bila je pokojnikova pokretna imovina koja je podeljena na pola naslednicima. Kome se pripisuje dug za porez koji pokojnik nije namirio?
Odgovor:
Prema članu 10. Zakona o porezima na imovinu, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu, danom sticanja prava smatra se:
1) kad je osnov sticanja pravni posao – dan zaključenja pravnog posla, osim:
(1) kad se pravo stiče na nepokretnosti kao budućoj stvari, danom sticanja prava smatra se raniji od sledećih dana: dan upisa stečenog prava u odgovarajućem katastru ili dan primopredaje, odnosno dan stupanja u posed te nepokretnosti;
(2) kad je osnov sticanja ugovor o doživotnom izdržavanju, danom sticanja prava smatra se dan smrti primaoca izdržavanja, osim kad je doživotno izdržavanje ugovoreno, i to:
– u korist više lica, tako da se svojina prenosi na davaoca izdržavanja danom smrti poslednjeg primaoca izdržavanja, odnosno ugovorom određenog primaoca izdržavanja, danom sticanja prava smatra se dan smrti lica kojim se vrši prenos prava svojine na davaoca izdržavanja;
– u korist trećeg lica tako da svojina prelazi na davaoca izdržavanja danom smrti lica sa kojim je davalac izdržavanja zaključio ugovor (u daljem tekstu: saugovarač), danom sticanja prava smatra se dan smrti saugovarača.
Dalje, danom sticanja oporezivog prava u slučaju kada je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni neslednici zaostavštine- dan smrti ostavioca. (čl.10. stav 7) tačka (3)ZPI)
U vašem slučaju, kako navodite, pokojnik je za života ugovorom o poklonu poklonio nepokretnost, čime je pravosnažnošću predmetnog ugovora poklonoprimac stekao oporezivo parvo i status poreskog obveznika. Dakle, ta imovina nije više imovina poklonodavca (preminulog lica) i ne može biti predmet ostavinske rasprave preminulog lica. Dug koji je evidentiran sa danom smrti preminulog lica, namiruju naslednici u okviru vrednosti nasleđene imovine I u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvaranja nasledstva, pri čemu se vodi računa o zastarelosti prava na naplatu.
U slučaju kada je u pitanju ugovor o doživotnom izdržavanju, poreska obaveza davaocu izdržavanja nastaje danom smrti primaoca izdržavanja (preminulog lica) jer se tim danom vrši prenos prava svojine na nepokretnostima na davaoca izdržavanja i ta nepokretnost takodje ne može biti predmet ostavinske rasprave. U ovom slučaju dugovi sa preminulog lica prenose se na davaoca izdržavanja, što je verovatno i elemenat ugovora o doživotnom izdržavanju.
