Odgovor:

1. Član 6 stav 13 Zakona o porezima na imovinu propisuje: Ako ni u graničnim zonama iz stava 8. ovog člana nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi u skladu sa stavom 9. ovog člana, odnosno ako jedinica lokalne samouprave nije objavila prosečne cene u roku propisanom ovim zakonom, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa, odnosno u zoni za koju nisu objavljene prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti, jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu, za odgovarajuću korisnu površinu.

Član 6. Stav 14 Zakona o porezima na imovinu propisuje: Osnovica poreza na imovinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige u jedinici lokalne samouprave koja u skladu sa ovim zakonom nije odredila zone jednaka je osnovici poreza na imovinu za tekuću godinu te, odnosno druge odgovarajuće nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću korisnu površinu.

Obe navedene odredbe odnose se na utvrđivanje poreske osnovice za obveznike koji ne vode poslovne knjige.

Znači, za obveznike koji ne vode poslovne knjige (fizička lica) uzima se prošlogodišnja osnovica poreza na imovinu za odgovarajuću korisnu (oporezivu) površinu, u svim slučajevima kada u skladu sa Zakonom nije utvrđena prosečna cena te vrste nepokretnosti u toj zoni, što se može desiti iz jednog od sledećih razloga:

– ako je u skladu sa Zakonom doneta odluka o prosečnim cenama ali za tu vrstu nepokretnosti u toj zoni nije utvrđena prosečna cena jer nije bilo tri prometa ni u zoni ni u graničnim zonama

– ako uopšte nije donet akt o prosečnim cenama odgovarajućih vrsta nepokretnosti do propisanog roka (30. Novembar tekuće godine)

– ako nije mogla biti utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (nije bilo prometa drugog zemljišta ni u zoni ni u graničnim zonama, niti je bilo prometa poljoprivrednog zemljišta, pa nije utvrđena ni prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni)

– ako nije doneta odluka o zonama u skaldu sa zakonom.

U aplikaciji JIS LPA u ovakvim slučajevima nema unite prosečne cene odgovarajuće vrste nepokretnosti u zoni, pa se kod utvrđivanja poreza na imovinu povlači prošlogodišnja poreska osnovica.

2. Član 7a stav 2 propisuje: Kad u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz člana 6. stav 5. ovog zakona, jedinica lokalne samouprave dužna je da, do isteka roka iz stava 1. ovog člana, objavi prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige i to u zoni koja je, prema odluci nadležnog organa te jedinice lokalne samouprave, utvrđena kao najopremljenija u smislu člana 6. stav 3. ovog zakona (u daljem tekstu: najopremljenija zona).

Član 7a stav 3 propisuje: Kad se vrednost nepokretnosti koja čini poresku osnovicu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige utvrđuje prema elementima iz člana 6. stav 1. ovog zakona a u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz člana 6. stav 5. ovog zakona, osnovicu poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika u zoni čini proizvod prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni iz stava 2. ovog člana, korisne površine nepokretnosti za koju se utvrđuje porez i koeficijenta zone koje utvrđuje jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, za svaku zonu na svojoj teritoriji, a koji ne mogu biti veći od:

              1) 1,00 – za nepokretnosti u najopremljenijim zonama;

              2) 0,80 – za nepokretnosti u zonama koje se u toj jedinici lokalne samouprave graniče sa zonama iz tačke 1) ovog stava;

              3) 0,40 – za nepokretnosti u zonama seoskih naselja;

              4) 0,30 – za nepokretnosti u zonama izvan seoskih i gradskih naselja;

              5) 0,60 – za ostale zone u toj jedinici lokalne samouprave.

Član 7a stav 6 propisuje: Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini, kad:

              1) jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama, odnosno prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni u slučaju iz stava 2. ovog člana;

              2) u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz člana 6. stav 5. ovog zakona a u najopremljenijoj zoni ne postoji odgovarajuća vrsta nepokretnosti;

              3) jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje zone i najopremljenije zone, u skladu sa stavom 4. ovog člana.

Znači, za obveznike koji vode poslovne knjige, za nepokretnosti za koje se poreska osnovica utvrđuje množenjem korisne površine i prosečne cene u zoni, ako za tu vrstu nepokretnosti u toj zoni nije utvrđena prosečna cena (a donet je akt o prosečnim cenama), poreska osnovica se utvrđuje primenom koeficijenata (propisanih  odlukom JLS ili zakonom) na prosečnu cenu te vrste nepokretnosti u najopremljenijoj zoni, pod uslovom da je do 30. novembra donet akt o tome. Ako akt o utvrđivanju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni nije donet, tda je poreska osnovica knjigovodstvena vrednost.

Prema tome, ako za određene vrste nepokretnosti u određenoj zoni ne možete utvrditi prosečnu cenu iz razloga što nema prometa u toj zoni niti u graničnim zonama, to znači da za te vrste nepokretnosti u tim zonama nećete utvrditi prosečne cene (ostaće prazna polja u aktu o prosečnim cenama).

U tom slučaju je potrebno da do 30. novembra objavite:

1. akt o određivanju koeficijenata za nepokretnosti u zonama (ako ga ne objavite primenjuju se koeficijenti propisani zakonom I 2. prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige, koje se nalaze u najopremljenijoj zoni (neophodno je da postoji odluka JLS kojom je utvrđeno koja zona je najopremljenija, a ovaj podatak se objavljuje samo za one vrste nepokretnosti za koje u nekoj zoni nije bilo najmanje tri prometa ni u zoni ni u graničnim zonama; ovaj podatak JLS ne mora objaviti u posebnom aktu, već zajedno sa aktom o određivanju prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti po zonama).

Primer, u vašoj JLS imate 4 zone, a nije bilo prometa garaža u 3. i 4. zoni ni u graničnim zonama. Tada  u aktu o prosečnim cenama nema podatka za cenu garaže u 3 i 4 zoni. Odlukom o zonama 1. Zona je određena kao najopremljenija..

Do 30. Novembra treba da donesete akt o koeficijentima i da u aktu o porsečnim cenama propišete da je prosečna cena garaže na osnovu koje je za 2021. godinu utvrđena osnovica poreza na imvoinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige u prvoj zoni koja je Odlukom ____ od _____ određena kao najopremljenija zona. 

U tom slučaju poreska osnovica za garaže u 3 i 4 zoni za 2022. godinu je:

– za fizička lica – u obračunu se uzima osnovica za 2021. godinu

– za pravna lica – u PPI-1 obračunavaju porez tako što uzu objavljeni podatak o prosečnoj ceni za garažu u prvoj (najopremljenijoj) zoni i pomnože sa odgovarajućim koeficijentom.