Odgovor:

Ako je prodajom nepokretnosti ostavrena veća cena od iznosa poreske obaveze, a poreski obveznik nema u međuvremenu dospele a neizmirene poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku najkasnije u roku od 30 dana (čl.93. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji). Po isteku ovog roka obveznik ima pravo na kamatu u skladu sa članom 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

                U slučaju da poreskom obvezniku u roku za vraćanje razlike dospeva nova obaveza koja nije plaćena, razlika ostavrena prodajom nepokretnosti koristi se za namirenje te obaveze, kako je to definisano odredbama člana 93. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

U skladu sa odredbama člana 111. stav 7. i 8. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, po izvršenoj uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata usmenim javnim nadmetanjem, odnosno neposrednom pogodbom, i konačnosti rešenja o prodaji nepokretnosti donosi se rešenje o predaji nepokretnosti kupcu, koje se dostavlja kupcu i poreskom obvezniku, kao i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti.  Ovim rešenjem definiše se dan kada će  se predaja izvršiti, a rok je osam dana od dana konačnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu.

               Ukoliko na obabranoj nepokretnostui postoje već upisane hipoteke to znači kada sprovedemo ceo postupak prodaje iz dobijenih sredstava moramo prvo namiriti prioritetne hipoteke. Dakle, sve poverioce koji su upisani pre nas.

Redosled namirenja hipotekarnih poverilaca uređen je članom 40. Zakona o hipoteci. Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom nepokretnosti uređena je članom 41. Zakona o hipoteci. Hipotekarni poverilac koji sprovodi prodaju hipotekovane nepokretnosti će u ugovor o njenoj prodaji, pored kupoprodajne cene, uneti i odredbu, odnosno prilog ugovoru kojim se utvrđuje raspodela sredstava dobijenih od prodaje, po sledećem redosledu:

1) troškovi prodaje, uključujući troškove i honorare trećih lica;

2) potraživanja hipotekarnih poverilaca prema redosledu upisa iz člana 40. ovog zakona;

3) iznos koji preostane od sredstava ostvarenih prodajom, a nakon namirenja hipotekarnih poverilaca, pripada dužniku, odnosno vlasniku hipotekovane nepokretnosti,  kada to nije isto lice.

Prihodi od unovčavanja predmeta prinudne naplate iz člana 84. ZPPPA raspoređuju se rešenjem prema redosledu namirenja iz člana 70. ZPPPA.

S obzirom da navodite da se u međuvremenu dospeli poreski dug uvećao zbog proteka vremena u odnosu na već doneto rešenje o upisu založnog prava, ukoliko iz sredstvana ostvarenih prodajom nepokretnosti ne možete da namirite dospele obaveze, otpočećete novi postupak prinudne naplate, izdati novu opomenu i doneseti novo rešenje o prinudnoj naplati.

Prema navedenom, iz sredstava ostvarenih prodajom namiruje se pre svega potraživanja poverioca koji su upisla založno pravo pre nas, a zatim se namiruju potraživanja LPA u iznosima za koje je izvršen upis založnog prava u RGZ. Sve kasnije dospele obaveze u odnosu na iznose javnih prihoda za koje je upisano založno pravo mogu se namiriti ako se u postupku prodaje ostvari veća cena od iznosa poreske obaveze za koji je izvršen upis založnog prava (čl.93. ZPPPA).   

Kamata se obračunava saglasno odredbama člana 75. ZPPPA počev od narednog dana od dana dospelosti do dana plaćanja poreza. Dan plaćanja poreza propisan je čl.68. ZPPPA. U konkretnom slučaju dan plaćanja poreza je dan kada je iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja uplaćen na propisani uplatni račun javnih prihoda (čl.68. ZPPPA stav 1. Tačka 8)). Dakle, to je dan kada je po rasporednom rešenju Uprava za trezor sa evidencionog računa prihod rasporedila na uplatni račun javnog prihoda.