- Imamo problem sa advokatom korisnika, kome je dodeljena očeva imovinu u postupku restitucije. Naime, sinu je dodeljena imovina pokojnog oca, u postupku restitucije (u pitanju je zemlja). Sin zemlju daje u zakup, naravno uz nadoknadu, međutim, njegov advokat se poziva na član 10. Zakon o porezu na imovinu, koji glasi: “kad se pravo stiče na nepokretnosti KAO BUDUĆOJ STVARI, danom sticanja prava smatra se dan primopredaje, odnosno da stupanja u posed te nepokretnosti” i shodno tome, tvrdi da njegov klijent ne treba da plaća porez jer “nije ušao u posed”. Kako postupiti u ovom slučaju?
Odgovor:
Članom 10. stav 7 tačka 1) podtačka (1) Zakona o porezima na imovinu propisano je da se za svrhu oporezivanja porezom na imovinu, danom sticanja prava, kada je osnov sticanja pravni posao, smatra dan zaključenja pravnog posla, osim kada se pravo stiče na nepokretnosti kao budućoj stvari, kada se danom sticanja prava smatra dan primopredaje, odnosno dan stupanja u posed nepokretnosti.
Prema Zakonu o porezima na imovinu, članom 10. stav 7 tačka 2) propisano je da kada je osnov sticanja pojedinačni akt nadležnog organa uprave ili drugog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem, odnosno odluka suda (uključujući odluku kojom se utvrđuje da je pravo stečeno održajem) – dan nastanka poreske obaveze je dan pravosnažnosti tog akta, odnosno te odluke, osim u slučaju kada je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine.
Samo kada nepokretnost nije postojala u momentu zaključenja ugovora (npr. neizgrađeni objekat ili objekat u izgradnji), to znači da je predmet ugovora nepokretnost kao buduća stvar, pa u tom slučaju poreska obaveza nastaje primopredajom, odnosno stupanjem u posed nepokretnosti.
Zemljište nikada ne može biti nepokretnost kao buduća stvar, što znači da se u vašem slučaju dan nastanka poreske obaveze utvrđuje sa danom pravosnažnosti rešenja o restituciji.
Pored navedenog, u vašem slučaju, osnov sticanja predmetne nepokretnosti nije pravni posao već pojedinačni akt nadležnog organa uprave, pa i po tom osnovu se nepokretnost ne može posmatrati kao buduća stvar.
Nismo pronašli mišljenje koje se bavi ovom temom i dodatno pojašnjava pojam buduće stvari, jer verovatno za tako nešto nije ni postojala dilema. Takođe nismo čuli da je neko imao takvo pitanje.
U svakom slučaju, LPA u skladu sa ZPPPA i Zakonom o porezima na imovinu ima dokaz o postojanju poreske obaveze i danu nastanka iste, pa u tom smislu ima osnov da utvrdi porez na imovinu rešenjem, na koje obveznik ima pravo žalbe, o kojoj će svakako odlučivati drugostepeni organ.
