Odgovor:

Prema odredbi člana 19. st.1. i 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju o dospelosti, dugovanog iznosa poreza. Poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik, osim u slučaju kada je tim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je drugo lice odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.

Prema odredbi člana 212. stav 1. Zakona o nasleđivanju, zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine (član 222. Zakona o nasleđivanju). Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove (član 223. Zakona o nasleđivanju). Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva (član 22. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji). Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje (član 22.stav 2.Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).

Član 2. Stav 1 tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisuje da je predmet oporezivanja, između ostalog I državina nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen.

Član 2a stav 1 propisuje da kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 5) i tač. 7) i 8) ovog zakona, odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.

Članom 10 stav 7 tačka 3) Zakona o porezima na imovinu propisano je da je dan nastanka poreske obaveze,  kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine – dan smrti ostavioca.

Imajući u vidu da u momentu smrti fizičkog lica – imaoca prava iz člana 2. Zakona nije raspravljena njegova zaostavština, niti je iko od lica pozvanih na nasledstvo oglašen njegovim naslednikom, od dana njegove smrti do dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju njegove zaostavštine, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac tih nepokretnosti. To znači da je držalac nepokretnosti kao poreski obveznik, dužan da u roku od trideset dana od dana smrti fizičkog lica, prijavi državinu njegovih nepokretnosti, jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se te nepokretnosti nalaze. U tom slučaju se poreska obaveza utvrđuje držaocu nepokretnosti, kao poreskom obvezniku i naplaćuje od njega kao njegova obaveza, nezavisno od toga da li će to lice biti pozvano na nasledstvo iza ostavioca i da li će ga prihvatiti. Ako korisnik nepokretnosti ne bude oglašen naslednikom nepokretnosti čiju državinu ima, sticanjem prava iz čl.2. Zakona od strane drugog naslednika, prestaje poreska obaveza držaoca po osnovu poreza na imovinu, znači i nastanak i prestanak poreske obaveze potrebno je prijaviti nadležnoj jedinici lokalne samouprave.

Za nepokretnosti koje se ne koriste od smrti imaoca prava iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu do oglašavanja njegovih naslednika pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju, odnosno za koje nije utvrđena obaveza držaocu nepokretnosti, poreska obaveza na imovinu za taj period utvrdiće se naslednicima. 

Na osnovu navedenog, u vašem slučaju, za period od dana smrti do dana pravosnažnosti naslednog rešenja nije utvrđena obaveza držaocu, već je obaveza za period od dana smrti utvrđena na ime ostavioca, tako da je ista osnovana i mora biti poništena, što znači da je potrebno da u poreskom računovodstvu na ime preminulog lica po donetom rešenju izvršite otpis/storniranje neosnovanih zaduženja i pripadajuće kamate za period od dana smrti do 2021. godine (dok ste utvrđivali obavezu).

Na ime preminulog lica treba da ostane saldo koji preostaje nakon skidanja neosnovani zaduženja i koji se odnosi na obaveze koje su utvrđene do dana smrti.

Ako je taj saldo dug, isti se prenosi na naslednike, u skladu sa članom 22. ZPPPA, o čemu se donose posebna rešenja. Naslednici ispunjavaju poresku obavezu preminulog lica u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. To znači da se na sva tri naslednika prenosi dug srazmerno učešću svakog od njih u ukupnoj vrednosti nasleđene imovine (zemljište i kuća i ako ima još nešto).

Kod prenosa duga sa preminulog lica na naslednika, ne posmatra se dug koji se odnosi na konkretan predmet nasleđivanja, već se posmatra ukupna vrednost imovine i koliko je učešće svakog naslednika u toj imovini.

Naslednicima po pravosnažnom rešenju treba utvrditi obaveze poreza na imovinu u skladu sa tim rešenjem, za period od dana smrti ostavioca.