Odgovor:

Članom 2. Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez plaća na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije i to na odgovarajuća prava, korišćenje ili državinu na njima.

Članom 6b Zakona o porezima na imovinu propisano je da je “stan” posebni deo objekta koji čini funkcionalnu celinu koja se sastoji od jedne ili više prostorija namenjenih za stanovanje i po pravilu ima zaseban ulaz, osim kad je (ceo ili u pretežnom delu) kategorisan za obavljanje delatnosti ili se u njemu (u celini ili pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost.

Prema članu 6 ovog zakona u korisnu površinu nepokretnosti ne ulazi neadaptirani tavanski prostor.

Prema navedenom, za prostor u potkrovlju koji je osposobljen za korišćenje, nastala je poreska obaveza u skladu sa Zakonom.

U svim slučajevima kada postoji sumnja da podaci koji se dobijaju preko notarske aplikacije ili na drugi način,  nisu tačni u smislu Zakona o porezima na imovinu, zaposleni u LPA mogu da pozovu poreskog obveznika ili drugo lice  (investitora i dr.) da u skladu sa članom 45 ZPPPA dostave sve informacije od značaja za utvrđivanje poreske obaveze. Napominjemo da je za nepostupanje po pozivu propisana prekršajna odgovornost.

Znači, poziv se dostavlja po ZPPPA, a ne po odredbama ZUP.

Zaposleni u LPA inicijalnu proveru u smislu da li postoji površina koja nije obuhvaćena ispravom dobijenom od javnog beležnika,  mogu da izvrše uvidom u orto foto snimke (npr. Google i dr.),  proverom podataka u JKP ili uviđajem na licu mesta (napominjemo da se ulazak u stambeni prostor bez saglasnosti poreskog obveznika može obaviti samo uz rešenje suda).