- Imamo pitanje na temu oslobođenja po čl. 12 ranije stav 6 sada stav 7 Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001…144/2020): „Porez na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, koje se ne koriste, ne plaća se za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini.“ Obveznik fizičko lice podneo je žalbu na rešenje kojim mu je utvrđen porez na imovinu za 2021. godinu koju je stekao 30.09.2020. godine (dan overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti), jer je prema njegovim navodima istu otuđio prenosom na tri različita pravna lica. Sva tri pravna lica su podnela PPI-1 i navela kao osnov oslobođenja član 12 stav 6. Da li je moguće ostvariti pravo na oslobođenje po ovom osnovu imajući u vidu važeća mišljenja Ministarstva finansija i sledeću situaciju: obveznik koji je naveo da je otuđio predmetne nepokretnosti osnovao je jedno od tri pravna lica (osnovano 30.09.2020. godine) i doneo je 07.10.2020. godine Odluku o povećanju osnovnog kapitala društva, čime je izvršio unošenje nenvčanog uloga – veći deo nepokeretnosti (ista je objavljena na sajtu APR). Navedeno pravno lice je uz PPI-1 koju je podneo 22.10.2020. godine, kao dokaz za oslobođenje priložio nepotpisanu Odluku od 07.10.2020. godine, kojom se određuje namena navedenih parcela za dalju prodaju.
Odgovor:
U mišljenju Ministarstva finansija, br. 011-00-00244/2015-04 od 29.6.2015. godine, detaljno je objašnjen slučaj kada se unosi nepokretnost kao osnivački ulog u pravno lice i to odmah u poslovnim knjigama iskazuje kao dobro namenjeno daljoj prodaji.
Član 12. stav 7. ZPI propisuje da porez na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, koje se ne koriste, ne plaća se za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini.
Prema računovodstvenim pravilima u Bilansu stanja u okviru Zaliha se iskazuju Stalna sredstva namenjena prodaji, koja se u skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru iskazuju na računima grupe 14.
Da bi imovina bila priznata kao imovina koja je namenjena daljoj prodaji, prema zatevima iz MSFI 5, ta imovina mora biti: dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju, isključivo pod uslovima koji su uobičajeni za prodaju takve imovine i njena prodaja mora biti vrlo verovatna. O ispunjenju navedenih uslova iz MSFI 5 poreski obveznik vodi računa prilikom evidentiranja imovine na odgovarajućem kontu.
Znači, za priznavanje prava na poresko oslobođenje, nije dovoljno da obveznik priloži odluku da je nepokretnost za dalju prodaju, već je neophodno da budu kumulativno ispunjeni sledeći uslovi u skladu sa članom 12. stav 7. ZPI:
- da je ta nepokretnost od nastanka poreske obaveze evidentirana u njegovim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji (u Bilansu stanja na računima grupe 14 i to: 141 – Zemljište namenjeno daljoj prodaji, 142 – Građevinski objekti namenjeni daljoj prodaji i račun 144 – Ostale nekretnine namenjene prodaji) – kao dokaz od obveznika se može zahtevati knjigovodstvena kartica za odgovarajući konto na kojoj se vidi da je od dana nastanka poreske obaveze imovina evidentirana na jednom od računa grupe 14;
- da se nepokretnost nije koristila i ne koristi od dana nastanka poreske obaveze – može se proveriti uviđajem na licu mesta i na sve druge raspoložive načine.
