Odgovor:

Prinudna likvidacija se u skladu sa odredbom člana 546. Zakona o privrednim društvima pokreće po službenoj dužnosti od strane Registratora Registra privrednih subjekata Agencije za privredne register.

Članom 547b Zakona propisano je da nakon isteka roka u kom se objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji, registrator koji vodi registar privrednih subjekata, u roku od 30 dana, po službenoj dužnosti donosi akt o brisanju društva i briše društvo iz registra, u skladu sa Zakonom o registraciji.

Posledice brisanja društva iz registra u slučaju prinudne likvidacije, propisane su čl. 548. Zakona o privrednim društvima

              Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka.

              Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi (osnivači) brisanog društva odgovaraju za obaveze društva, solidarno, do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka (imovine koja je ostala nakon izmirenja svih obaveza društva i koja nakon likvidacije pripada osnivačima), prema odredbama člana 545. Zakona.

Izuzetno, kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja  društva iz registra. Drugim rečima, član (osnivač) privrednog društva koji se smatra kontrolnim članom odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze društva iz prinudne likvidacije.

Smatra se da je određeno lice kontrolni član društva uvek kada to lice samostalno ili sa povezanim licima poseduje većinsko učešće u osnovnom kapitalu društva.

Većinsko učešće u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno, poseduje više od 50% prava glasa u društvu.

Potraživanja poverilaca društva prema ovim članovima društva zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra (čl.548. Zakona).

Prema navedenom, smatarmo da momenat brisanja privrednog društa u postupku prinudne likavidacije nije momenat kada te neplaćene obaveze prenosimo u vanbilansno poresko računovodstvo, prema čl.163a. stav 1) tačka 1). Naime postoji mogućnost da se naplata potraživanja izvrši od kontrolnog člana društva u roku od tri godine оd dana brisanja društva. Nakon isteka roka od tri godine od brisanja privrednog subjekta iz registra APR u postupku prinudne likvidacije nenaplaćena potraživanja mogu se preneti iz redovnog računovodstva u vanbilansno.

Postupak prinudne naplate od kontrolnih članova brisanih društava u postupku prinudne likvidacije otpočinje dostavljanjem dopisa Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre, za dostavljanje podataka za konkretna privredna društva o kontrolnim članovima. Nakon dobijanja podatka od APR ko su kontrolni članovi privrednih društava brisanih u postupku prinudne likvidacije, postpak prinudne naplate se sprovodi iz sredstava prinudne naplate propisanih čl.92. ZPPPA, u zavisnosti od pojedinačne poreskpravne situacije. Ako se u postupku zaključi da postupak prinudne naplate neće biti pokrenut u slučajevima kada je očigledno da kontrolni član društva nema sredstvo prinudne naplate iz kojeg bi se naplata mogla sprovesti, smatramo da je dovoljno da se sačini službena belaška sa konstatacijama do kojih se došlo u poreskom postupku. U slučajevima kada se oceni da se može sprovesti postupak prinudne naplate nad kontrolnim članom društva postupak se sprovodi prema ZPPPA.

U svakom slučaju svaki privredni subjekt koji je izbrisan u postupku prinudne likavidacije zahteva pojedinačnu analizu koja uslovljava i dalje postupanje LPA u smislu prenosa neplaćenih poreskih obaveza u vanbilansno poresko računovodstvo ili naplate potraživanja od kontrolnog člana privrednog društva.