Odgovor:

Članom 22. stav 1. ZPPPA propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva, a stavom 2 istog člana ZPPPA propisano je da ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.

Ugovor o doživotnom izdržavanju jedan je od najčešćih i najznačajnijih naslednopravnih ugovora u našem pravu. Regulisan je odredbama čl. 194. do 205. Zakona o nasledjivanju,  kao ugovor kojim se primalac izdržavanja obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili neka druga prava. Ugovor o doživotnom izdržavanju je strogo formalni pravni posao, koji naročito treba da sadrži I to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da njome ne mogu biti namireni nužni naslednici, dok je u suprotnom ništav.

Nastanak poreske obaveze prema Zakonu o porezima na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

Za svrhu oporezivanja porezom na imovinu, danom sticanja prava smatra se:

1) kad je osnov sticanja pravni posao – dan zaključenja pravnog posla, osim:

(1) kad se pravo stiče na nepokretnosti kao budućoj stvari, danom sticanja prava smatra se dan primopredaje, odnosno dan stupanja u posed te nepokretnosti;

(2) kad je osnov sticanja ugovor o doživotnom izdržavanju, danom sticanja prava smatra se dan smrti primaoca izdržavanja, osim kad je doživotno izdržavanje ugovoreno, i to:

– u korist više lica, tako da se svojina prenosi na davaoca izdržavanja danom smrti poslednjeg primaoca izdržavanja, odnosno ugovorom određenog primaoca izdržavanja, danom sticanja prava smatra se dan smrti lica kojim se vrši prenos prava svojine na davaoca izdržavanja;

– u korist trećeg lica tako da svojina prelazi na davaoca izdržavanja danom smrti lica sa kojim je davalac izdržavanja zaključio ugovor (u daljem tekstu: saugovarač), danom sticanja prava smatra se dan smrti saugovarača.

            Prema navedenom, danom smrti primaoca izdržavanja prestala je njegova poreska obaveza a davalac izdržavanja postaje poreski obveznik, jer je to dan kada je davalac stekao oporezivo pravo (čl.10. stav 7, tačka 1)

            Zaključujemo da preminulo lice nema druge imovine i da  je ostavinski postupak obustavljen iz tog razloga. Imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju shodno Zakonu o nasleđivanju ne može biti predmet ostavinskog postupka.

Dakle poreski obveznik od dana smrti je davalac izdržavanja za nepokretnosti navedene u ugovoru o doživotnom izdržavanju.