Odgovor:

Zastarelost, kao oblik prestanka poreske obaveze, propisan je čl.114.-114z. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Član 114đ. ZPPPA propisuje da se u vreme zastarelosti računa i vreme koje je proteklo u korist prethodnika poreskog obveznika i drugog poreskog dužnika.

Član 114ž. ZPPPA propisuje da pravo na naplatu uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo naplatiti, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano. LPA, po isteku tog roka, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti.

Član 22. ZPPPA propisuje da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.

                Rešenjem se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke (pojedinačno). Delovi i sadržina rešenja propisani su članom141. Zakona o opštem upravnom postupku. Rešenje  u uvodu izmedju ostalog sadrži i lično ime ili naziv stranke za koju se donosi predmetno rešenje. Pojam „zajedničkog rešenja“ uredjen je čl.138. ZUP i ne propisuje mogućnost donošenja jednog rešenja za više obveznika.

                Odredbe člana 163a. stav 2), 3) i 4) ZPPPA propisuju prenos preplata iz poreskog računovodstva u vabilansno poresko računovodstvo, koje se vode po poreskom obvezniku i pojedinačnom uplatnom računu.

Dakle, rešenjem se odlučuje o pojedinačnoj poreskopravnoj situaciji sa kratkom i jasnom odlukom u dispozitivu rešenja i obrazloženjem koje je sadrži pojedinačno činjenično stanje i dokaze na osnovu kojih je ono utvrdjeno.  Prema navedenom zakon ne propisuje mogućnost donošenja jednog rešenja za više poreskih obveznika