Odgovor:

Članom 7. stav 1 Zakona o porezima na imvoinu propisano je da je fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama.

Članom 110. Zakona o stečaju propisano je da poslovne knjige stečajnog dužnika posle otvaranja stečajnog postupka vodi stečajni upravnik ili lice koje on odredi.

Otvaranjem stečajnog postupka smatra se da je počela nova poslovna godina. Stečajni sudija može da postavi ovlašćenog revizora za ocenu završnog računa odnosno početnog stečajnog bilansa.

Član 4. stav 4 Zakona o računovodstvu propisuje da se odredbe ovog zakona koje se odnose na pravna lica shodno primenjuju na pravna lica u stečaju sa stečajnim masama iz člana 2. tačka 29) ovog zakona.

Pravilnik o utvrđivanju nacionalnih standard za upravljanje stečajnom masom (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2018) u Nacionalnom standardu broj 2. Propisuje Procenu vrednosti:

Stečajni upravnik izrađuje potpun i sveobuhvatan popis imovine stečajnog dužnika u rokovima koje propisuje Zakon, koji obuhvata i:

1) listu dužnika stečajnog dužnika;

2) listu poverilaca stečajnog dužnika;

3) utvrđuje procenjenu vrednost imovine stečajnog dužnika u cilju izrade početnog stečajnog bilansa.

Stečajni upravnik prilikom popisa imovine vrši i procenu likvidacione vrednosti svakog pojedinačnog dela imovine, osim u slučaju kada je priroda imovine takva da se ne može prodavati pojedinačno, već samo zajedno sa drugom imovinom stečajnog dužnika, u kom slučaju se likvidaciona vrednost takve imovine procenjuje kao celina.

Likvidaciona vrednost predstavlja novčani iznos koji bi se ostvario prodajom imovine na datom tržištu u razumnom roku.

Knjigovodstvena vrednost imovine stečajnog dužnika ne uzima se u obzir, osim u slučaju kada je ta vrednost od značaja za utvrđivanje likvidacione vrednosti. Procena likvidacione vrednosti treba da bude zasnovana na najpouzdanijim raspoloživim podacima u trenutku procene.

Imovini kojom se ne trguje na predmetnom tržištu i za koju se ne očekuje da se za nju može naći zainteresovani kupac može se dodeliti vrednost nula.

Posle imenovanja, stečajni upravnik može za potrebe procene vrednosti pokretne imovine stečajnog dužnika angažovati stručno lice, uz saglasnost stečajnog sudije, rukovodeći se kriterijumom njihove stručnosti i pouzdanosti. Stečajni upravnik za potrebe procene vrednosti nepokretne imovine stečajnog dužnika angažuje ovlašćeno stručno lice (procenitelja), uz saglasnost stečajnog sudije.

Ukoliko je delatnost stečajnog dužnika takva da bi prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica, omogućila povoljnije namirenje poverilaca, za potrebe izrade Izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika, pored procene pojedinačnih delova imovine, vrši se i procena stečajnog dužnika kao pravnog lica. U ovom slučaju, za potrebe procene koristi se prinosni metod (metod diskontovanih novčanih tokova), kao i druge metode koje su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Na osnovu procene vrednosti imovine stečajnog dužnika, stečajni upravnik izrađuje izveštaj o ekonomsko­finansijskom položaju stečajnog dužnika za potrebe prvog poverilačkog ročišta, u cilju izjašnjavanja poverilaca o načinu okončanja postupka bankrotstvom ili reorganizacijom u skladu sa Nacionalnim standardom broj 3.

Prema MRS 16 koji reguliše vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme po MSFI, ne pominje se mogućnost vrednovanja nekretnina po likvidacionoj vrednosti, već samo po nabavnoj ili fer vrednosti. U ovom standard je navedeno da fer vrednost jeste cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja i upućuje na IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti.

U skladu sa navedenim, smatramo da u Napomenama uz finansijski izveštaj sačinjen na poslednji dan poslovne godine, u delu koji se odnosi na Računovodstvene politike i način vrednovanja nekretnina i investicionih nekretnina ne bi trebalo da stoji da se iste vrednuju po likvidacionoj vrednosti nepokretnosti jer to nije navedeno u MSFI. Pored toga likvidaciona vrednost imovine se utvrđuje prilikom popisa u cilju izrade početnog stečajnog bilansa, a ne za izradu redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.